AMAZONKE

AMAZONKE

Ideja o Amazonkama – to jest, društvenoj zajednici žena koje ne samo da odbacuju muški svet nego mu se i direktno suprotstavljaju

oduvek je intrigirala izučavaoce psihologije i istorije. Naravno, prvo pitanje na koje se mora odgovoriti jeste da li je takav narod Amazon-ki uopšte postojao; a ako su postojale, odakle su došle. Drevni pisci koji su vremenski bili najbliži ženskim ratnicima potpuno su kategorični u pogledu njihovog postojanja, mada nisu toliko sigurni u pogledu lokacije njihove domovine. Pri svakoj raspravi o Amazonkama mora se odmah naglasiti da su te neobične žene interesovale Ijude antičkih vremena iz sasvim različi-tih razloga od onih koji bi danas nas mogli interesovati. Naime, ni Grci ni Rimljani nisu u njima videli krstaške borce za ženska prava, politička ili socijalna: niti su automatski u Amazonkama videli lezbij-ke koje su više volele Ijubav i društvo predstavnica sopstvenog pola nego Ijubav i društvo muškaraca.

U zavisnosti od prostorne lokalizacije Amazonki, varira i društveno uređenje koje im se pripisuje. Oko reke Termodont se pominje kraljevstvo, sa kraljicom na čelu, koja upravlja jakom, organizovanom vojskom čije su ratnice verne vladarki. Osim vojskom, kraljevstvo je raspolagalo i ministarstvima i sudstvom, kojima su takođe upravljale žene. Vlast se sticala nasleđem, sa majke na ćerku, ili, u varijantama priklonjenim verovanju da kraljica, zbog odbijanja da opšti sa muškarcima, nije imala potomke – selekcijom: biranjem najlepše, najjače i najsposobnije. Kada je reč o zvanično jačem polu, uslov koji su Amazonke morale da ispune da bi izrodile potomstvo, bio je da u boju ubiju jednog muškarca, i tek nakon toga su imale pravo da izgube nevinost, kada bi dobijale odsustvo iz vojske. Opštile su sa muškarcima iz susednih plemena, koji su dolazili jednom godišnje i ostajali po par meseci. Bila je izražena monoandrija, koja je podrazumevala održavanje istih veza. Ukoliko bi rodile muško dete, ono je raslo sa ocem, a ako je on biran nasumično – ubijano po rođenju, dok su devojčice od malena vaspitavane da se bore, jašu, rukuju oružjem, ili veslaju.  Samo u pojedinim pričama pominje se zajednički život muškaraca u plemenima Amazonki, u kojima su oni bili potčinjeni i bez ikakve vlasti. Obavljali su poslove koji se u rečniku ostalih žena svrstavaju u ženske, pa tako čuvanje dece i održavanje kuće nisu bili u nadležnosti Amazonki. One su se za to vreme, osim ratovanjem, bavile i zemljoradnjom i  izrađivanjem oružja, pa im tako, srednjevekovni autori pripisuju izum ratne sekire, a veruje se i da su bile bolje opremljene od većine svojih neprijatelja.

Neki od biografa Aleksandra Velikog pominju i kraljicu Telestru koja je u pratnji 300 devojaka posetila Aleksandra a zatim i rodila njegovo dete, iako je bio nizak i mršav, ali njegovi ostali biografi poriču ovu tvrdnju, uključujući i Plutarha. U I veku pre nove ere, pominju se Amazonke iz Libije, što je tada podrazumevalo čitavu Severnu Afriku zapadno od Egipta. Prema legendi, državom sa ginokratskim uređenjem upravljala je kraljica Mirina, koja je sa 30 000 pešadijskih ratnica i 3 000 ratnica na konjima, kroz Egipat i Siriju stigla čak do Egejskog mora, usput savladavši na desetine muških vojski.

Bez obzira na gomilu protivurečnih ili nepotpunih izvora koji dovode u pitanje to da li se može reći da su Amazonke postojale van granica mitologije, praktično je neverovatno da nikada, u ljudskoj istoriji, nije postojala makar grupa žena koja je sticajem okolnosti samostalno živela. Da li priča o Amazonkama ima uporište u nekom ginekokratskom teksperimentu, u vidu formiranja zajednice žena koje su bežale od muževa tirana, ili selu u kojem su svi muškarci poginuli u ratu, pa žene shvatile da su uz njih svašta naučile, reliktu stvarnog perioda čovečanstva, ili projekciji potčinjenosti žena patrijarhatu, tek – ona je više od mita. A ako jednog dana mogućnost da su Amazonke hodale dolinom Termodonta, istoriografija baci u vodu Amazona koji je po njima dobio ime (a ne obrnuto), nikada nije kasno da se zaista oformi jedan takav neukrotivi tim – znam neke koje iza police sa parfemima čuvaju štit u obliku polumeseca za ne daj Bože.