PANDA

PANDA

Velika panda ili džinovska panda (Ailuropoda melanoleuca) je krupni sisar iz porodice medveda (Ursidae), poreklom iz centralno-zapadne i jugozapadne Kine...

Panda je inače ugrožena je životinja i procenjeno je da je u divljini preostalo svega 2.000 pandi od kojih preko 180 žive u zarobljeništvu u Kini. Od ovog broja dvadeset pandi živi van teritorije Kine.

5 zanimljiovosti vezanih za ove slatke male crno bele životinje

1. Pande jedu pogrešnu hranu.

Džinovske pande mogu i do 14 sati dnevno da provedu jedući stabljike i lišće bambusa i za to vreme mogu da pojedu oko 12,5 kilograma. Međutim, ove životinje mogu da svare samo oko 17 odsto hrane koju unesu.

Naime, istraživanje kineskih naučnika je pokazalo da pande imaju tipično mesožderski digestivni sistem, koji nije razvijen tako da se lako nosi sa bambusom. Pored toga, nemaju ni gene neophodne za lučenje enzima koji pomažu varenje biljaka.

"Kombinacija tih stvari mogla bi da bude razlog za njihovu ugroženost“, istakla je dr Žine Žang iz Istraživačke baze za razmnožavanje džinovskih pandi u Čengduu, a detalji ovog istraživanja objavljeni su u magazinu mBio, koji izdaje Američko mikrobiološko društvo.

2. Bambus je krivac za to što se kreću sporije.

S obzirom na to da džinovskim pandama bambus ne pruža dovoljno energije, za svet pandi se ne vezuju neke aktivnosti koje zahtevaju više energije, a upravo otud i karakterističan spor hod.

3. Ženke pande su loše majke.

Uprkos činjenici da često donose na svet blizance, gotovo uvek brinu samo o jednom mladuncu, i to o onom snažnijem, dok slabu bebu uglavnom ignoriše. Stručnjaci veruju da panda nema dovoljno mleka za više od jednog mladunca. Mladunče ostaje s majkom tri godine, što znači da jedna ženka, u najboljem slučaju, može imati jednu bebu svake tri godine.

Drugi problem sa kojim se pande susreću je taj što su ženke toliko rietko skotne da ponekad i same ne znaju da su skotne. Nije retkost da se panda okoti u neznanju, pa se tako prepadne i jednostavno ubije svoje mladunče. Takođe su zabeleženi slučajevi kada ženka jednostavno sedne na mladunče, a ponekad ga u neznanju uguši i dok spava.

4. Pande su nezainteresovane za reprodukciju.

Džinovske pande i same doprinose tome što spadaju u ugrožene vrste. Ženke džinovskih pandi su, naime, sposobne za parenje samo dva ili tri puta godišnje, a neki mužjaci ne znaju ni kako da se pare. Zato Tijan Tijan i Mei Šang, par pandi koji živi u Nacionalnom zoološkom vrtu u Vašingtonu, već trinaest godina nisu prirodnim putem dobili mladunce. Kako Dejvid Vilt, šef Centra za opstanak vrsta, objašnjava – Tijan Tijan samo leži na leđima i izgleda kao da nema predstavu šta bi trebalo da uradi.

5. Veoma su sitne na rođenju.

Kada tek dođu na svet, mladunci ne izgledaju ni nalik odraslim pandama. One su ružičaste, slepe, nemaju dlaku i teške su između 85 i 140 grama. Inače velike pande mgu da dosegne veličinu od 120 do 150 cm, a rep mu je mal, dug svega 12 cm. Težina odrasle životinje kreće se od 75 do 160 kg.

ECO CENTAR Prilički kiseljak